21.03.2008.

Proleće je, najzad, oprezno zakoračilo i u ovaj ćošak sveta i posejalo stidljivu klicu života u svaki santimetar žedne zemlje. Možda nam donese i boje, ali da bismo ih uopšte videli moramo sprati talog sivila i prašine s prozora i naših duša. Kada je muzgav i štrokav prozor gubi osnovnu funkciju - da kroz njega u našu malu intimu udje tračak svetlosti i sunca. Doduše, takav ušljickan i prašnjav, on sakriva sve ono što bismo ionako najradije da zadržimo unutar «četiri zida», umišljeni da bi neko poželeo baš nas da gleda, nesvesni da nikom nije do toga da virne kod komšije, kroz štroku i čadj, tu banalnu asocijaciju na jad.
          Umesto toga, zamislimo kako svakim opranim pendžerom otvaramo novi prozor u svet. Pokažimo pesniku da nije u pravu kada kaže «Svaki tren jeste prozor... ali, prozore niko ne otvara»...
         Kreature od ljudi koje je deformisala moć, teške reči, pogane misli i zle namere, toliko su zagadili naš mentalni i realni svet, da nam je potrebna kolektivna dekontaminacija i dezinfekcija. Zato predlažem temeljnu in&out akciju čišćenja, sveobuhvatno ribanje spolja i ispiranje iznutra,  neka moto meseca bude kampanja mentalne i one druge higijene.
         Posle ribanja na red dolazi provetravanje, luftiranje DDT (doma, duše i tela). U to ime, oslobodimo promaju (taj originalni, domaći brend, čiju definiciju ne poznaju brojni svetski dikcioneri) neka zakovitla, išamara i rastera ustajali miris, zadah  mastan od teških zimskih jela, alkohola i daha jetkih reči čiji se eho lepi u vazduhu puneći ga besom, čamotinjom i beznadjem.
         I, kada to uradimo, ko zna, možda nam čista kuća, svež vazduh i uglancani prozori probude toliko potrebne čiste misli, želju za životom i razvedre naše parče neba.

Svetlana Marjanović

Svatlana Marjanović