Osim tople garderobe, tople sobe i tople čorbe, divan način da zagrejemo telo i dušu u duge, hladne, zimske dane jesu i razne biljčice i začini.Bilo da se koriste kao dodatak jelima,

u vidu semena/plodova, u komadu ili mleveni ili da se upotrebljavaju kao esencijalna ulja i čajevi, „zimske“ biljke su provereni metod kojim se podstiče cirkulacija i podiže imuni sistem.

Top biljke za temperature ispod nule

Biber

Bobice bibera su plod istoimene cvetajuće puzavice poreklom iz Indije. Pre nego što se nadju u prodaji, semenke začina zlata vrednog, se na kratko kuvaju u vreloj vodi, a potom suše na suncu par dana. Postoji nekoliko varijeteta ovog začina (crni biber - osušen sa korom, beli biber - seme očišćeno od pokožice, zeleni, koji se obradjuje i suši na poseban način kako bi zadržao boju trave, crveni, čije se bobice konzerviraju u sirćetu ili rasolu). S obzirom da biber različitog kolorita razlikuje po intenzitetu i svežini arome, biber različitih boja se upotrebljava u različitim jelima. Nežni, beli biber se koristi za spremanje laganih jela i sosova, pikantni, zeleni, sveže arome je omiljeni sastojak azijske, Tai kuhinje, a crni je najpopularniji u našoj kuhinji. Da bi se oslobodila sva punoća ukusa, biber bi trebalo mleti neposredno pred kuvanje.

Osim specifične arome, biber je vrlo koristan jer reguliše probavu, deluje antikancerogeno, odličan je antioksidans i veoma je koristan protiv nadimanja, u čišćenju kože i smirivanju zubobolje. Iznad svega, reč je o biljci koja zagreva organizam i umiruje upale izazvane različitim vrstama zimskih oboljenja.

Bilo da je crni, beli, crveni ili zeleni, biber podiže temperaturu ekstremiteta, pa bi trebalo eksperimentisati da bi se došlo do pravog ukusa.

Ljuta paprika

Kod nas od milošte zvana papričica, feferonu širom sveta zovu chili pepper (otuda ovo fefer). Ljutina koja „izlazi na uši“ potiče od kapsicina, sastojka korisnog za rad srca, prevenciju ulcera, a eksperimentiše se i sa sposobnošću ovog elementa da redukuje intenzitet bolova. Osim toga, u ljutoj paprici ima beta karotina i vitamina A (2 kašičice mlevene paprike zadovoljavaju skoro 30% dnevnih potreba organizma za ovim vitaminom).

Brzi, hot recept za ledene zimske večeri:

U vruć kakao dodati, na vrh noža, ljute papričice u prahu.

Cimet

Najmirisniji, topli začin od kore malog, zimzelenog drveta, poreklom iz Šri Lanke, dostupan je mleven ili u obliku dugih, cevastih štapića. Eksperti razlikuju kineski i cejlonski cimet od kojih je ovaj drugi sladji, rafiniraniji i teže ga je naći u prodaji. Osim božanstvenog mirisa koji budi sećanja na detinjstvo, cimet ima i zavidna antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva. Ovaj meki začin boje tople zemlje stimuliše apetit i odličan je u smirivanju stomačnih problema, kao i za aktivaciju moždanih funkcija. Koristan je kog prehlade i gripa, kao i za eliminisanje infekcija urinarnog trakta. Zahvaljujući tome, a i zbog sastojaka iz esencijalnih ulja, cimet se u tradicionalnoj kineskoj medicini koristi za borbu protiv prehlade i nazeba, a najjednostavniji recept, došapnut sa Dalekog istoka glasi:  u zeleni čaj sipati sveže narendan koren djumbira i dodati kašičicu cimeta.

Djumbir

Aromatičan i jak, djumbir daje specifično ljut ukus, uglavnom, azijskim jelima. Svež koren ove biljke dostupan je tokom cele godine u marketima. Koristi se, kako zbog svojstava da zagreje organizam i podstakne cirkulaciju, tako i kod stomačnih i respiratornih problema, kod artritisa, za jačanje imunog sistema, a ima i značajno antiinflamatorno dejstvo.

Koliko je dragocen ovaj čvornovati koren, govori podatak da je djumbir glavni sastojak „Dramamin“-a, leka koji se prepisuje osobama koje pate od mučnine tokom putovanja. Takodje, vrlo je efikasan kod mučnina tokom trudnoće i za razliku od lekova, djumbir je potpuno siguran u malim dozama (naravno, njegova aroma je toliko snažna da se i ne može konzumirati u velikim količinama).

Recept za zimski pirinač sa djumbirom:

Skuvati šolju pirinča u vodi, dodati komad putera i kašičicu soli. Ohladiti i pre serviranja umešati 2,5 dl jogurta i kašičicu sveže narendanog djumbira.

Muškatni oraščić

(Najpre, moram da prokomentarišem kako su imena koja strane reči dobijaju u našem jeziku neverovatna – „muškatno orašče“ ili deminutiv „oraščić“ više podseća na neku životinjicu, srodnika morskog praseta, nego na začinsku biljku).

Što se tiče ovog tvrdog semena koje oblikom podseća na minijaturni kokosov orah, reč je o plodu tropskog, indonežanskog drveta, koje radja posle 7-9 godina, a pun potencijal dostiže tek kad napuni 20 leta.

Muškatni orah je stimulativan začin koji istovremeno greje telo i smiruje nerve. Dobar je za uvodjenje u san i smirivanje stomačnih tegoba.  Kao i ostale „zimske“ biljke ubrzava cirkulaciju.

S obzirom da nakon mlevenja brzo gubi miris, trebalo bi ga rendati (oduvek mi se dopadalo ono propratno mini rende u kesici sa dva oraha, kao da je namenjeno devojčicama i njihovoj kuhinji za lutke) neposredno pred upotrebu.

10% muškatnog oraha čine esencijalna ulja, a iako malo, orašče ima i opasna svojstva. Naime, jedan od glavnih sastojaka ovog ploda je tzv. myristica, komponenta koja ima halucinogene efekte. Na primer, ½ muškatnog oraha se upotrebljava za „trip“. S tim u vezi – pažnja: muškatni orah može biti toksičan ako se konzumira u većim količinama!

Veganski tost za početak dana:

Na prepečen hleb naneti prstohvat muškatnog oraha, cimeta, semena bundeve, karanfilića i preliti javorovim sirupom.

Ruzmarin

Najzad, višegodišnja biljka koju možemo uzgajati u našem vrtu. Stručnjaci kažu da je ova žbunasta biljka, srebrnastih listova korisna za preko 100 boljki. Od gripa, kijavice, preko artritisa i iritacija kože, do opuštanja mišića i bržeg oporavka rekonvalescenata. Aromatični ruzmarin podiže duh, umiruje nervni sistem i podstiče odbrambene snage organizma. Iglice žbuna se mogu jesti, udisati preko aromatičnih ulja, a ruzmarin je veoma prijatan i kad se konzumira u vidu čaja ili dodatka vinima.

Ovaj žbun ima važnu simboliku: asocira na prijateljstvo i privrženost, pa nije čudo da se u mnogim kulturama koristi u svadbenim ceremonijama. Običaj u grčkim školama je da se buketi ruzmarina unose u učionice tokom ispita kako bi miris podstakao koncentraciju.

Recept za svakodnevnu upotrebu:

u maslinovo ulje staviti grančicu svežeg (opranog i osušenog) ruzmarina i svako jelo će dobiti novi, mediteranski šmek