Ako je verovati pričama, prvi „Mohito“ su napravili Kubanci eksperimentišući sa zasladjenom vodom, mentom i nerafinisanim rumom. Danas ovo čarobno piće vole svi, od trendsetera do onih koji imaju probleme sa želucem,a ne bi da se odreknu nektara koji osvežava telo i krepi duh.

Način na koji ja miksam „Moj Mojito“ je sledeći:

Čupnem desetak svežih listova nane, operem ih i lako istrljam blago abrazivnim sundjerom da se listovi ne oštete, već da tek puste opojna etrična ulja. Ovaj postupak Anglosaksonci zovu „muddling“, u slobodnom prevodu „grebni me pa ću dati sve od sebe“. 

U čašu, pored listova mente, stavim kašičicu-dve žutog šećera, dodam malo ruma (oko 60 gr ili 2 unce po dozeru) i u to sipam sok jednog većeg lajma, sveže iscedjen. Sve to dobro promešam da bi se šećer potpuno rastvorio, potom ostavim piće da odmori 2-3 minuta u frizu, a onda, da bi se dodatno rashladilo, stavim i pregršt leda, toliko da nanu potisne na dno. (Naravno, oni koji ne vole da im se listovi mente lepe za usta ili slamku mogu ih izvaditi pre serviranja). Najzad, u čašu se sipa i soda voda, a koktel je spreman kada se ivice čaše ukrase kriškama lajma.

Chill out.