Iako se tajne dobre supe prenose sa kolena na koleno, ključni sastojak u svakom bujonu je dosta „zeleniša“. I dok su naše mame navikle da svež peršun kupuju na pijaci

, današnje moderne domaćice same gaje začinsko bilje. To ne znači da nove, tek stasale kuvarice nisu urbane, već su samo vešto spojile korisno i trendi.

A za sve je „kriv“ Ser  Jamie Oliver, koji je na velika vrata u gradske kuhinje uveo gajenje začina u saksiji, čime je tzv. kitchen garden postao sastavni deo enterijera svake urbane i odgovorne porodice.

Ono što je najbolje je što se i kod nas ponuda korisnih, kulinarskih biljaka poslednjih godina udesetostručila tako da sad možemo sami gajiti i kombinovati klasične vrste (poput peršuna, mirodjije, bosiljka, celera), sa mediteranskim (lavanda, ruzmarin, origano, majčina dušica) i egzotičnim poput djumbira ili karija.

U svakom većem marketu ili pijaci moguće je kupiti sveže odnegovane, saksijske, začinske biljke spremne za upotrebu. Poželjno ih je samo „odomaćiti“, tj. presaditi u nešto veću saksiju napunjenu kvalitetnom zemljom i uz rutinsku negu , što će reći svetlo mesto, umereno zalivanje i prihrana kompostom ove biljke ćemo moći da koristimo cele godine (a one višegodišnje kao što su lavanda, menta, žalfija, ruzmarin... i duže).

Važno je znati da biljke koje koristimo u ishrani, kako začinske, tako i ostale, npr. patuljasto, bobičasto voće ili citruse, ne smemo prihranjivati veštačkim djubrivom, već samo kompostom! (O kompostu je već bilo reči, ali suština je da se on pravi od organskih ostataka – soc kafe, trava, kore banane, jabuke, ljuska jaja, luka...)

Što se tiče začina koji pored nutritivne vrednosti, pre svega služe tome da jela obogate prijatnom aromom, u boljim kuvarima se obično spominje nekih 60-ak različitih biljaka. Koje će se od njih naći medju „top ten“ svake domaćice zavisi od ukusa, odnosno kulinarskih navika i raspoloživog prostora. Logično, pri izboru treba se odlučiti za one začine koje najčešće koristimo, npr. ako se na meniju najčešće nalaze italijanski specijaliteti, onda se saksija sa origanom, bosiljkom i ruzmarinom podrazumeva. Ukoliko se, pak, na trpezi, tokom proleća i leta najčešće smenjuju različite salate, onda u žardinjere treba obavezno zasaditi peršun, vlašac, celer, timijan. A ko primat daje jelima od mesa, trebalo bi da u svojoj „kichen garden“ gaji žalfiju, ruzmarin, beli luk, papričicu, majčinu dušicu.

Način upotrebe

Šišanje svežih listića majčine dušice ili luka vlašca, čupkanje listova bosiljka i origana, kidanje grančica lavande i žalfije... lagano pranje hladnom vodom i konzumiranje u tek spravljenim jelima, najbolji je način korišćenja. Medjutim, ukoliko proizvedemo veću količinu začina od potrebne, začinske biljke možemo i sušiti ili zamrznuti.

Prirodno sušenje opranih listova, povezanih u buketiće i okrenutih nadole, vrši  se na toplom, suvom i provetrenom mestu, a oni nestrpljiviji mogu začine sušiti i u rerni (čisti listovi se rasporede u tepsiju tako da se ne preklapaju, i na najnižoj temperaturi od nekih 50 stepeni se suše izmedju 5 i 10 sati. Pri tome je potrebno proveravati stanje biljaka, jer je važno da ih ne presušimo toliko da promene boju.

Nakon sušenja, začini se pakuju u papirne kese i odlažu na tamno i suvo mesto.

Drugi način čuvanja začinskog bilja je u zamrzivaču. Sveži, čisti listovi se pakuju u kese ili plastične kutijice (od pavlake, na primer) i zamrzavaju. Jedan od načina spremanja začina je miksovanje omiljenih vrsta, koje se iseckaju i pomešaju sa vodom, a onda odlažu u posude za led ili ambalažu od bombonjere. Kasnije se, po potrebi ledene, začinske bombonice dodaju jelima.

Praktično, zar ne!