Na spekulacije da bi Zakon o genetski modifikovanim organizmima uskoro mogao da doživi izmene kojim bi se dozvolilo gajenje tih biljaka negativno su reagovali i pojedinci ali i civilni sektor. FaceBook grupi NO to GMO in SERBIA, NE za GMO u Srbiji priključilo se bezmalo 3.500 članova. Više o problemu GMO smo razgovarali sa Irene Barrett koja je pokrenula ovu grupu. Irene Barret (Ajrin Beret) rođena je u Subotici, potom ju je životni put odveo u Kanadu i Ameriku gde se bavila prirodnom medicinom i znanje stekla na Institutu za prirodnu medicinu u Kaliforniji. Osim toga što je savetnik za zdrav životni stil, Irene je poslovna žena, bavi se organskom poljoprivredom i uvozi sertifikovano organsko seme u Srbiju, kao i zaštitna sredstva potrebna u organskoj proizvodnji pri čemu sarađuje sa Privrednom komorom Srbije. U Beogradu sarađuje i sa centrom alternativne medicine za uravnotezen i kvalitetan život, Balans Medika, i zajedno sa ostalima iz tima ove ustanove, brine za dobro zdravlje naroda. Osim grupe na FaceBooku pokrenula je i on-line peticiju protiv izmene zakona o GMO.  

Zašto ste pokrenuli ove akcije?  

Zabrinuta sam za zdravlje populacije, za buduće generacije. Poznati američki stručnjak Jefri Smit, osnivač Instituta za odgovornu tehnologiju iz Amerike, izjavio je u saradnji sa više od 30 naučnika, da postoje 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika od genetski modifikovane hrane.

Knjigu ovog autora Seme obmane (The seeds of deception), možete pročitati na srpskom na linku.  

Šta su pokazala istraživanja kakav je uticaj gmo useva na obližnje useve iz konvencijalne proizvodnje?  

Da ne postoji bezbedna zona. Polen sa GMO useva raznosi se vetrom, pčelama, pticama, leptirima, kišom. Kao primer mogu navesti slučaj 78-godišnjeg farmera iz Kanade Persi Šmajsera koji obrađuje svoju zemlju već 50 godina. Desilo se da je na njegovoj njivi konvencionalne soje niklo GMO seme soje koja je tu dospela vetrom. Korporacija koja je privatni vlasnik GMO soje, optužila je farmera da je bespravno posejao GMO seme. Izveli su ga na sud, oduzeli njegovo autohtono seme koje je čuvao, platio je preko $200 000 sudskih troškova.  

Koje najčešće neželjene posledice donosi upotreba GMO hrane?  

Genetski modifikovani organizmi nisu kreacija prirode. Nastaju u laboratoriji, nasilnom kombinacijom gena dve različite vrste kao gena svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajiz se ubacuju geni ribe da bi paradajiz bio otporan na niske temperature. Ovo se radi da bi novonastala forma imala željene osobine pogodne za profit. Kada unesemo ovakvu hranu, njeni sastojci su strano telo za naš organizam. Mi nismo dizajnirani za ovakvu vrstu hrane, pa se javljaju alergijske i toksične reakcije. Ruski doktor biologije Aleksej Surov naučno je dokazao da GMO izaziva sterilitet, sa duge liste možemo navesti da nastaju karcinomi, bolesti srca, jetre, bubrega, pankreasa, unutrašnjih organa, dijabetes, Alchajmerova bolest, smanjenje mozga, drastičan pad imuniteta, impotencija.  

Predstavnici GMO korporacija obilaze fakultete, drže predavanja samo o "dobrim stranama" GMO. Prisustvovao sam jednom takvom, gde je predavač bila porfesorka Martina Mekhalakan iz kalifornijskog Dejvis Kampusa. Time što predaju na visokonaučnim institutucijama uprave tih fakulteta im daje legitimitet. Zašto to čine?  

Iza svega toga stoji interes korporacija, njihov profit i kontrola. Genetski modifikovano seme je patent i privatno vlasništvo koje globalno donosi 15 milijardi dolara profita korporacijama. Po tradiciji, proizvođači su seme uvek čuvali i delili sa drugim proizvođačima. Genetski modifikovano seme je zabranjeno čuvati i deliti, jer je ovakvo seme privatno vlasništvo korporacije. Osim toga, genetski modifikovano seme je dizajnirano da ima samouništavajući gen što znači da seme koje iznikne na vašoj njivi nije sposobno da u sledećoj setvi urodi plodom, sterilno je. Tako, za svaku novu setvu seljak mora da kupuje novo seme od korporacije, ako ona bude htela da mu ga proda i ako seljak bude imao para da ga kupuje. Na taj način korporacije ostvaruju svoju kontrolu. Smatra se da svakih 30 minuta po jedan seljak koji je u proizvodnji GMO semena, izvrši samoubistvo zbog dugova koje nije u stanju da otplati. 

Veliki problem je u tome što po Codexu alimentariusu, SVE zemlje članice Svetske trgovinske organizacije moraju da poštuju sve regulative po Codexu, pa i onu koja se odnosi na ZABRANU posebnog obeležavanja GM hrane, tako da ljudi širom sveta jedu GMO hranu a da toga nisu ni svesni. 

Kritičko razmišljanje je sposobnost da analiziramo informaciju koja nam je ponuđena kao istina, sposobnost da mislimo svojom glavom. Povežite tačke i dobićete sliku. Treba ljudima dozvoliti da imaju slobodnu volju i slobodan izbor da odluče sami šta će da seju i šta će da jedu. Kodeks Alimentarijus (Codex Alimentarius) je kod hrane, ponuđen javnosti kao uputstvo za bezbednost hrane. Ako je GMO hrana bezbedna kako se tvrdi i nameće po Kodeksu, zašto se po zahtevu tog Kodeksa onda krije neoznačena od potrošača? Ako Kodeks želi da forsirano hrani populaciju sa GMO za kojeg postoje naučni dokazi da izaziva smanjenje mozga, uništava imunitet, izaziva sterilnost ... šta je onda prava uloga Kodeks Alimentariusa? Oprosti im Bože, znaju šta nam rade.