Titranje iskričave svetlosti na tavanici i zidovima sobe izaziva u ljudima neobjašnjiv osećaj spokoja i sreće, kao da su deca.  Ništa neobično, imajući u vodu da je svetlost jedan od uslova života, nosilac zdravlja i dobrog raspoloženja. S obzirom da kristali provode svetlosti odredjenih talasnih dužina, oni približavaju i dočaravaju igru života u svim mogućim bojama. Nije reč o civilizacijskom dostignuću, već o iskonskoj potrebi i opčinjenosti čoveka svetlom.

Simbol svih kristala, prva asocijacija i substitut svih kamenčića koji prelamaju svetlost je kvarc, nazvan još i gorski kristal, biljur, špic, staklo... On je jedan od najzastupljenijih jedinjenja u prirodi, glavni sastojak zemljine kore, mikro čestica prašine, ogromnih peščanih dina, impresivnih komada ledenoprovidnih stena. Iako je u pitanju najčešći mineral u prirodi, gorski kristal se u kristaloterapiji smatra najmoćnijim isceliteljskim kamenom na Zemlji.

Osim u terapiji kvarc je značajno mesto našao i u industriji, naročito elektronskoj. Ne može se zamisliti nijedan TV ili kompjuterski uredjaj koji u sebi ne sadrži kvarcne komponente. Tajna njegove snage je u energiji. On ima moć da upija, reguliše, emituje i usmerava energiju, pa nije čudo da se u kristaloterapiji smatra najjačim isceljujućim kamenom. Zbog svoje osobine da kontroliše tok i kvalitet energije u stanju je da prihvata i energiju ostalih vrsta kristala, te može da zameni bilo koji od njih. Zahvaljujući svojim izuzetnim osobinama i uticaju na snaženje i čišćenje energije, nazivaju ga dijamantom siromašnih. Jedini razlog zbog čega, uprkos izvanrednim terapeutskim i spiritualnim osobinama, nije skup kao onaj drugi je što ga na planeti zemlji ima u izobilju.

Upotreba kristala datira još iz vremena praistorije. Egipćani su ga koristili u isceliteljskim ritualima, u Kini i Japanu (gde je nazivan savršenim dahom Belog zmaja), kvarc se koristio za izradu nakita. Njegova primena je bila velika i na ostalim kontinentima, na primer Indijanci su ga koristili u obredima za prizivanje kiše, a u ranom Hrišćanstvu je kristal smatran fosilizovanim ledom i često je korišćen za pravljenje raznih religijskih minijatura i relikvija.

Upravo zbog svoje sposobnosti akumuliranja, usmeravanja energije smatra se da ne postoji kristal koji se jače povezuje sa duhovnim od kvarca. Razna istraživanja, od kojih se najčešće pominju testiranja Kirilijanovom kamerom, su pokazala da držanje kvarcnog kamena u ruci udvostručuje biomagnetno polje čoveka što ga može zaštititi i od radijacije. Drugi eksperimenti su pokazali da se postavljanjem kvarca na odredjeno mesto u automobilu povećava iskorišćenost benzina, odn. utvrdjeno je značajno smanjenje potrošnje energije. Jedna od njegovih osobina je da poništava statički elekricitet, s obzirom da je veoma osetljiv na vibracije lako se prilagodjava specifičnim energetskim potrebama osobe koja ga koristi. Idealan je za fokusiranje pažnje, usmeravanje ciljeva, za meditaciju i upotrebu pri molitvama. Utiče na pozitivnu vizuelizaciju i u terapiji se koristi za revitalizaciju organa, stimulaciju imunog sistema i dovodjenje organizma u stanje ravnoteže.

Zbog svoje snage, koristi se za čišćenje drugih kristala, kao i za „čišćenje“ spiritualnog dela ličnosti (od negativnih misli, lošeg raspoloženja, besa, osećanja nemoći...)

Najjednostavniji način korišćenja gorskog kristala je nošenjem nakita (ogrlice, narukvice, privesci od neobradjenog ili kvarca oblikovanog u kuglu, piramidu, jaje, životinju...).  Osim toga, u pojedinim sredinama, na primer u Americi, se ne može zamisliti kuća bez „hvatača sunca od gorskog kristala“, ukrasa koji je više od toga. Kvarcni ornamenti nanizani na lančić ili kružnu nisku kače se na ulaz ili kod prozora. Ovi kristalčići hvataju zrake sunca i prelamaju ih u spektar boja, prečišćavajući i usmeravajući  pozitivnu energiju koju unose i rasporedjuju po prostoriji u kojoj se nalaze.

Kao i svaki drugi upotrebni kristal, kvarc se čisti jednom do dva puta mesečno pod malzom vode sa špicom, ako ga ima, okrenutim na dole. Nakon čišćenja, gorski kristal se puni izlaganjem suncu oko dva sata, posle čega počinje njegovo isceliteljsko delovanje.

Napomena: postojanje nevidljive sile u prirodi, onog neopipljivog a sveprisutnog što se u različitim kulturama naziva prana, chi, ki, eter... naučno je utvrdio doktor Vilhelm Raih. On je ovu kreativnu energiju koja ispunjava svemir, oblikuje materiju i prožima život nazvao orgon.