„Nisam ja, majke mi“ ili „Ljubavi, pa ti si mi drugi muškarac u životu“ ili „Draga, šta pričaš, nisam je ni pogledao, ti znaš da ne gledam druge žene“ ili „Ako mi pobedimo odmah ćemo se obračunati sa kriminalom i korupcijom“... Koliko puta smo čuli ove i slične izjave? Da li su laž ili istina teško je reći jer je svakodnevno pletenje mreže obmana na svim nivoima postalo praksa i životna uloga mnogih, kako u partnerskoj vezi tako i u profesionalnoj komunikaciji.

Upravo zbog toga što više puta izgovorena laž „postaje“ istina, a onaj ko je izgovori sve ubedljivije i opuštenije nastavlja da laže, veoma je ozbiljan posao proceniti da li nas sagovornik ili javna ličnost u medijskom nastupu laže ili govori istinu. Ipak, stručnjaci su razradili tehnike detekcije laganja što umnogome olakšava posao nekih službi, na primer policije, inspekcije, carine, ali i menadžera i poslodavaca koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.

Jedna od prvih manifestacija neiskrenosti je kada sagovornik „šara“ pogledom izbegavajući direktan kontakt očima (medjutim, treba biti oprezan jer često malodušne osobe, bez samopouzdanja, imaju ovaj problem).  Kada je reč o neiskrenoj osobi ona nervozno dodiruje usta, grlo, lice, češka se po nosu i iza uha, znoji se, ali je skoro nikada nećete videti da otvorenim dlanom dodiruje grudi i mesto gde se nalazi srce.

Tajming i trajanje emocionalnih reakcija je unekoliko specifičan kod lažova. Emocije se pojavljuju sa zadrškom, prenaglašene su i traju duže nego što bi to bilo uobičajeno, a onda odjednom naglo prestaju. Takodje, postoji nesklad izmedju momenta izgovaranja reči i gestova. Najčešći primer je kad se neko verbalno „oduševi“ dobijenim poklonom, a tek nakon što to izjavi sledi „emocionalna reakcija“ tj. osmeh. Kad smo kod osmeha, svako od nas može lako utvrditi da li se sagovornik smeje od srca ili ne. Naime, izveštačeni, namešteni, uljudni osmeh, ono što neki zovu „američki“ odn. „holivudski“ ili što većina prepoznaje kao obavezu kod pojedinih profesija (bankarskih službenika, prodavaca i sl.) je izraz lica pri kome su samo usta razvučena u osmeh, a nijedan mišić lica se ne pomera. Kod spontanog, srdačnog osmeha razvlači se i nabira celo lice, oči se sužavaju, ovlaže, pojavljuju se bore (smejalice) kod slepočnica, a jagodice se naglašavaju. Dakle, da li je neko srećan, ushićen ili pak tužan može se proceniti po facijalnoj mimici, odnosno po tome da li su u izražavanju date emocije uključeni brojni mišići lica ili samo usne.

U neposrednoj komunikaciji lažov obično zauzima odbrambeni stav, za razliku od iskrene osobe koja najčešće prelazi u napad (ovo nikako ne važi za neke političare koji su veoma dobro proučili neverbalnu komunikaciju i koji znaju sve cake kojima bi zavarali i detektor laži, odn. poligraf). Pored toga, onaj ko je neiskren obično se udaljava od sagovornika (ustukne) ili ako je u prilici rado postavlja neku vrstu prepreke izmedju sebe i sagovornika (čašu, šolju kafe, torbu, fasciklu...)  kao neku vrstu štita. On na postavljeno pitanje uglavnom odgovara punom rečenicom, npr. „Ne, nisam zapalio cigaretu već 3 dana“, dok bi iskrena osoba na postavljeno pitanje obično rekla samo „Nisam“. Krivac ima potrebu da ubedi sagovornika u iskrenost zbog čega dodatno „filuje“ priču, ubacuje brojne, nepotrebne detalje kako bi dobio na verodostojnosti. On priča uporno i dugo jer mu ne odgovaraju pauze i tišina u razgovoru. Često koristi i duhovitost kako bi izbegao datu temu.

Kako da testirate da li neko laže:

U sred razgovora naglo promenite temu. Ukoliko je osoba za koju sumnjate da laže nevina, ona će biti zbunjena prelaskom na drugu priču i želeće da se predmet sumnje otkloni, tj. vratiće se na ono o čemu je prvo bilo reči kako bi stvari izvela na čistac. Za razliku od toga, lažov će rado skrenuti razgovor na novu temu i osetiće se izvesno olakšanje i relaksiranost što više ne mora da ubedjuje druge u svoju iskrenost.

Naravno, sve ove simptome ne treba uzeti zdravo za gotovo. Treba imati u vidu individualne razlike, temperament i karakter, kao i to da li je tema važna ili ne u datom trenutku.