Kod starih Srba kult biljaka je bio veoma izražen, a značenje i značaj pojedinih vrsta prenošeni su sa jedne generacije na drugu usmenim predanjima i praktičnim primerima, omogućenim životom u neposrednom biljnom okruženju. Glavne odlike ovog kulta su

da postoje dve kategorije biljaka: dobre (srećne) i zle (nesrećne), odnosno razne vrste – svete, božanske, demonske, mitske, senovite i druge biljke.

Ova religijska i mitološka verovanja su i danas veoma jaka po srpskim selima, ali, s obzirom na to da sela odumiru usled migracije mladjeg stanovništva ka gradovima, a i usled činjenice da je sve veći broj obrazovanog stanovništva, sve je manje onih koji osluškuju priče naših starih.

Upravo iz tog razloga, da bismo izbegli zaborav, sledi serija tekstova o najinteresantnijim verovanjima o biljkama. 

SEME Život koji klija iz osušene semenke i danas, bez obzira na stepen naučnih dostignuća, deluje fascinantno. Da bi se biljka formirala, verovali su stari Srbi, treba uticati na mistične sile koje imaju udela u klijanju i rastu. Tako su nastala brojna «pravila» vezana za setvu. Neka od njih su sledeća:

-         Osoba prvo treba da poseje svoj deo semena, pa tek onda da ponudi drugome višak, jer ako uradi suprotno, prvo pokloni pa onda ostatak zaseje, njeno seme će sporo napredovati i slabo roditi.

-         Takodje, jedno od verovanja je da seme ne valja kupovati od onih kojima je neko blizak nedavno preminuo.

-         Na dan kada se otpočinje sa setvom ne treba nikom ništa davati iz kuće, čak nije dobro ni vraćati pozajmljeno. To jutro, dobro je počistiti kuću i izbaciti djubre napolje, a ukućani treba da obuku čistu odeću.

-         Postoje i specifična verovanja s obzirom na vrstu semena. Tako, pšenicu ne treba da seje levoruka osoba, a ljudi koji seju konoplju treba da ćute da ptice ne bi čeprkale posejano.

-         Prilikom setve izgovaraju se i molitve, na primer «koliko zrna, toliko vreća» i slično.

Velika pažnja poklanja se i vremenu sejanja i obično je terminus ante quem non (rok pre koga ne) vezan za pojedine praznike. Pored toga, setvu treba po pravilu obavljati kada je pun mesec. Najpogodniji dani za to su sreda i subota jer su «ženski», tj. ženskog su roda gramatički i tu je analogija očigledna. Još jedno u nizu verovanja je i da seme čiji rod raste iznad zemlje treba sejati pre podne, a ono kome rod raste pod zemljom, po podne.