Ultimativna zavera ili ne?
Znam da pretpraznični dani nisu za teške teme, ali sva zbivanja oko nas i u vezi našeg opstanka i ulaska u „duboku vodu“, tj. u EU, čine da se, hteli mi ili ne, zapitamo zašto smo nepoželjni i kako je moguće da tolika nepravda ama baš nikome ne smeta (do nama)?

Elem, kako je jedan od najefikasnijih mehanizama odbrane tzv. sladak limun-kiselo groždje, mi Srbi se uvek dočekamo na noge (makar to bila i kolena) i uvek uspemo da izvrnemo pogled na realnost, bilo da je u pitanju obrt u vidu Tadićevog „istorijskog NE“ priznanju Kosova, bilo da su u pitanju najrazličitiji, fenomenalni razlozi za bojkotovanje ulaska u UE (ko da nas tamo iko zove!).

Ipak, da nije reč samo o lokalnoj, a opštoj crti – inatu, govori i sledeći snimak, doduše ekstreman, ali zabrinjavajuć zbog sadržaja koji plasira. Da nije bilo prošlogodišnje ujdurme i blamaže SZO sa vakcinama i da veliki nisu tako besramno doneli Codex Alimentarius koji eksplicitno ukida tradicionalno lečenje biljem i umesto bezbednog, jeftinog i proverenog načina samo/pomoći, nameće farmaceutske, frankenštajnolike pilulice i vakcine, pomenuti snimak bih doživela kao ekstremni, paranoični nastup pojedinca. Ovako, odgledala sam za sa zebnjom i ozbiljno sam zabrinuta šta će biti dalje? Segment koji govori o bio-komarcima je učinio da se osetim kao deo inventara za snimanje Molderovog „Dosijea X“, a priča o litijumu i drugim lekovima me asocirala na to zašto mi se više ne svidja „Dr. Haus“- pa zato što je, vrlo mudro i perfidno, istoimeni doktor pretvoren u pokretnu reklamu za vikodin!