Iako je formalno još uvek pod statusom „nove“, početak ove 2012. godine miriše na već vidjeno. Isti likovi, iste priče, ista zastrašivanja, spletkarenja i predizborna prepucavanja... A da nije u pitanju samo subjektivni osećaj pokazuje, izmedju ostalog, kalendar za 1928. godinu. U njemu se dani i datumi poklapaju sa ovogodišnjim, pa je baš fora imati na zidu kalendar za '928.
Elem, te iste 1928. godine, neobični Švajcarac i srboljubac, Gospodin Arčibald Rajs, u očajanju i razočaranosti je napisao čuveno malo-veliko delo u kome otvoreno i jednostavno dijagnostikuje nekoliko bazičnih osobenosti Srba koje su nas koštale i još uvek koštaju boljeg statusa, ugleda i najzad života.
Kad pročitaš šta je napisao, zapitaš se je li to pisao tridesetih godina prošlog veka ili pre trideset dana? Kako original najbolje govori, evo nekoliko izvoda iz pomenute knjige „Čujte Srbi“:
„Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи у народну традицију. Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш "бог" носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
***
Нисте велики радници. често одлажете за сутра, чак и за прекосутра, оно што бисте могли да учините данас. Последица је да се то, често, никада и не уради. Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења! Треба, ипак, рећи да се код вас тај недостатак радне енергије објашњава на два начина. Најпре, под турском влашћу вам је и најтежи рад мало користио. Од њега се богатио само ваш угњетач. Током векова навикли сте се да радите само онолико колико је неопходно. Затим, земља вам је толико плодна. Уз веома мало рада имате што вам је потребно за живот.
***
Ваш народ је велики љубитељ политичких или боље речено, страначких вођа.
Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из ваше склоности за страначку политику. Они стварају занимање од искоришћавања ваше склоности за страначку политику, па сада имате професионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма, шта говорим – они згрћу богатство.
***
Тако су вам политичари искварили земљу.
Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу.
Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета. Често нису ни способни да обављају посао који се тражи од места које заузимају.
Посебно добро познајем вашу полицију јер сам, на своју несрећу, неко време сарађивао са њом. У полицију су вам политичари поставили људе кажњиване због крађе и других злодела. Ваши полицајци су, посебно у Јужној Србији, крали од народа и отимали новац. Пријавио сам то вашим властима, али ти полицајци-злочинци, који су истовремено били и странчари, нису били кажњени, а мене су толико извређали да сам био принуђен да поднесем оставку.
Када стигну до министарског положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то скоро смешно.
Опасан ветар вам захвата омладину и гаси онај прочишћавајући родољубиви пламен. За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лепо име родољубље.
Савремени младић сматра да није његово да обезбеђује живот држави, него да је држава дужна да њему прибави све како би он могао да води што је могуће пријатнији живот. Отуда и она јурњава младих за функцијама. Сви би да буду чиновници, и младићи и девојке. Видите, млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник, потребно је само да га погура неки посланик, министар, или утицајни политичар-странчар.
Данашња омладина ће вам одлучно рећи да нипошто не жели да гине, јер јој то ништа не доноси. Зна она из искуства, гледала је то својим очима, и како они који су се жртвовали, код вас, у вашој модерној Србији, добијају само ногом позади.
Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша„.
(A. Rajs,1928)
***
Iako se iz navedenog može pomisliti da je bio zlonameran, u pitanju je uporan i principijelan čovek koji je ceo život posvetio Srbima i upoznavanju svetske javnosti sa strahotama koje su ti isti Srbi preživeli od austrougarske vojske i čije je srce, po ličnoj želji sahranjeno na Kajmakčalanu!
Ako je već deja vu na delu, možda nam se ove godine ponovi i neki novi Rajs!