Tik-tak, tik-tak, odlučno i neumoljivo otkucava vreme bez obzira na nas i to da li smo se negde usput spotakli, zaustavili, usporili ili uspavali. Kad ono, bam! 11 godina je prošlo!!! I, gde smo sad? Ista atmosfera, apatija, nezadovoljstvo, depresija... Mrtvo more. Jedino je živo kod PPP. Jedino ti se isplati ako si PPP. Šta je PPP? Pa, političar, peder i pekar.
Ovo prvo je genijalno zanimanje za sve kompleksaše koji su navukli traume od zezanja iz školskih dana, pa se sad vrlo efikasno rehabilituju ... po svima nama (a propo, šta kažete na izjavu jednog od članova porodice maratonaca, Krkobabića juniora, o verbalnoj onaniji?!). Ako, daće bog, nek' su živi i zdravi, ima ih toliko (mislim političara, ne maratonaca), da ne mogu više da stanu u direktorske ofise i upravne odbore. Ipak, da se ne bi dreseri iz EU pobunili što ima više direktora nego firmi, lepo su se P dosetili i krenuli po dubini.
Pa tako izmišljaju nepostojeća, apsurdna i nepotrebna radna mesta, a kad im baš ponestane mašte, onda predju na proverena zvanja: savetnike, savetnike savetnika, niže, više i najviše saradnike...
Na primer, tek sam ovih dana čula za firmu pod nazivom „Nuklearni objekti Srbije“, a vredni ljudi pomenute kompanije su se toliko trudili i na marketing za godinu dana od usta odvojili više milionske sume. Ko mi je kriv što sam neobaveštena. Mora da sam mnogo autistična kad ne videh ni N od „NOS“-a za svo ovo vreme. I, što se ja ljutim. Moraju ljudi da se voze. 270.000 eura za vozni park i nije neka cifra kad se uzme u obzir ozbiljnost i delikatnost tema sa kojima se pomenuti, odgovorni ljudi NOS-a svakodnevno suočavaju. Uzgred, koliko mu to dodje, ako je broj zaposlenih u ovoj fantonskoj firmi 158 (čoveče, 158 ljudi u nečemu što se zove Nuklearni objekti Srbije!!!), dakle 158 ljudi za koje je za godišnje plate izdvojeno 336 miliona dinara? Prosek.
A, baš bih volela da mi neko kaže koliko ima državnih firmi i koliko savetnika ima po svakom odeljenju. Pa, onda, koliko svaki savetnik ima zamenika i asistenata i kako izgleda jedan radni dan jednog savetnika. Da li on mora svaki dan da da po jedan savet? Ili mu je u opisu radnog mesta da plasira bar dva genijalna saveta dnevno? Mnogo bih volela da provedem jedan običan dan u kancelariji nekog savetnika, za bilo šta. Please!
Sećate se Republičke izborne komisije? E, pa, prema zvaničnim podacima, njihove zvanične prezentacije, u sastavu ove komisije radi 19 članova, plus 19 zamenika članova. Dakle, 38 duša. Možda sam mnogo radoznala, ali može li mi neko reći da li ovih 38 lica (mada zvuči prilično bezlično kad vam popisivač postavi nepristojno pitanje o zanimanju, a vi mu kažete da ste zamenik člana komisije!), dakle, da li oni primaju redovne mesečne apanaže ili samo kintu u vreme pre i posle izbora?
Ustvari, nemojte, ne treba, hvala, nek mi niko ništa ne govori inače ću, mada nisam suicidu sklona, da se skucam u neki kaktus, poput ovih frikova na You Tube. Evo linka:
Stvarno, ispočetka zapanjena i zgrožena, sad ih onako tupave i jadne potpuno razumem. Sav taj bes, a bespomoćni. Pa kad već ne mogu da se obračunaju sa uzročnicima frustracije, bar mogu da naude sami sebi. Tako izvesno vreme neće biti ljuti jer će biti zauzeti vadjenjem trnja iz tela.
Ili ću, ako i dalje budem razmišljala o ovim čistuncima-koji-se-odlučno-pred-svake-izbore-obračunavaju-sa-kriminalcima-u-sopstvenim-redovima-fuj! i onim naprednijim koji će nam sačuvati-i-jare-i-pare, dakle i Jarinje i EU (Bravo Tomo, šta bi kad si se probudio? Jesi ti to malo lagio?) uraditi sebi ono što je Monika Menez nagovestila na fotkama pod nazivom „Tortura“.
Elegantnije je, sofisticiranije, a i nekako mi više priliči nego da jurim na bajsu i zakucavam se u bodljikavu opunciju.
Ne, ne, gospodo P, taj film nećete gledati. A ja neću gledati vas, ni vaše domaćine ni njihove tužne krezave mlade. Nikakvu mizeriju, hvala na ponudi. Umesto toga, uživaćemo u Djovanonijevom „pillow“ nameštaju moj kaktus i ja. Ne verujete? Evo slike (ona donja).
Monika Menez
"Tortura"
jastuk nameštaj
firme Vondom
Da ne zaboravim. Nije loše kad te slude neke moćne lude pa zaboraviš koliko godina ustvari imaš. Tako sam cele ove godine, kad bi me neko pitao, govorila da imam 43, dok me dear husband nije lepo opomenuo da ću toliko tek ovih dana napuniti. Tako su mi mnoge godine možda pojeli skakavci, ali zbog ovog zbuna osećam se kao da mi je neko dao godinu gratis. Premotaj 43 još jednom. Možda repriza bude bolja?