Zaista je potrebna snaga kostimiranog, kriptonskog Kenta Klarka da bi čovek ostao imun. Krenula sam, pa odustala, od komentara na Meduzin splav od vlade, alavih ministara, kafanskih biznismena, palismosakruške štrajkača... Znala sam da živimo u kvazi državi, da imamo trule vodje koji su ostali bez ijednog čula sem onog za šuške, ali nisam znala da je Serbistan prešišao ceo svet i u naprednoj tehnologiji – pa imamo total virtuelnu privredu i, hit meseca, hologramske mašine i ljude koji se po potrebi i satnici pojavljuju n puta na iks mesta. Koji posao!

Pretpostavljam da kada decu u Lazarevcu pitaju šta žele za 18.ti rodjendan, oni, kao iz topa, odgovore – bager!

I ova farsa od RRA ili kako se već kobajagi supervizor tv programa zove. S jedne strane svaki domaći film se takmiči sa onim prethodnim kako bi ga potukao po broju eksplicitnih psovki po jedinici vremena i to u terminima mnogo pre 24, pa onda najava i reklamiranje bizarnog dokumentarca o tragičnim i izgubljenim klincima koji iz dosade i bunta sami sebi razbijaju flaše o glavu i pale upaljačem sopstvenu kosu! - to je kao umetnost i to neće uticati na pogubljene i očajne tinejdžere koji iste gledaju, ali ovaj veliki strogi cenzor zabranjuje scene čarki pijanih propalica i reality svadja dvonogog otpada i mulja. Pa deca treba da vide ko su stvarno goli kraljevi, njihovi teturajući nedajbože idoli! Svi ti šatro pevači, glumci, fudbaleri – stavljeni na gomilu, tako jadni, mizerni i mali – dno. Nema dublje! Lec je stvarno pogrešio kad je rekao da kad god misli da je na dnu neko ga odozdo povuče za nogu. Ovde više nema dole. A što? Pa zato što to rade dok su ušuškani u toplo, stomaci im pucaju, a lova sleće na konto... Šta onda treba da rade ozlojedjeni, gladni i očajni ljudi kojima je svaki dan horor reality?

A mesec februar i ljubav?

Pa, možda ga slave mačke iz kraja.