Šta želiš od života?

Dok gutamo kilometre, jureći ne bi li što pre zaboravili jad pustara, gledam u razbacane krovove- na svako brdo po jedan i ne mogu a da se ne pitam kako neko može da „živi nigde“.

Slika 1. Stvarna, bezimena nigdina, opipljiva samoća i zvuk tišine. Nebo, zemlja, kamen, verni pas... Nema ljudi, a i onih par staraca u kući i pod krovom iza brda, umiru jedan po jedan, stariš i ti, sam jer nema nikoga sa kim bi podelio prtljag muke. Živiš tiho, pojedeš što poseješ ili ubiješ, obožavaš kravu kao Boga, gledaš sa zebnjom u nebo hoće li biti blago prema letini od/i za koju živiš. I tako dok se ne ugasiš.

Slika 2. Krajputna varošica sa par kućeraka, izlokanim putem i neizostavnom, lokalnom prodavnicom. A prodavnica je najvažnije mesto, žila kucavica, epicentar kulturnog, javnog, političkog života. A tvoj dan: ustajanje na poziv (drugih) petlova, mrak, poljski wc, ledena voda, namirivanje dobrih životinja i pravac njiva... A kruna dana – pivo ispred pomenute birtije-prodavnice-zadruge. Tvoj cilj.

Slika 3. Tvoji preci se nastanili na mestu koje današnji turisti, željni mira, prepoznaju kao idiličnu, romantičnu destinaciju za odmor od aktivnog života i izazova bilo koje vrste. Znači, živiš unplugged, mrzovoljan i lenj, bez ideja i želje da išta promeniš i pomeriš. Tupavi turisti željni mazohizma i onako dolaze, pa što da se mučiš. I sediš tako i u sezoni, i van sezone. I dosadjuješ se, baš kao plava žena na plavoj slici, dok sasvim ne izblediš i ne nestaneš.

Slika 4. Živiš u milionskom mravinjaku, akcija, nervoza, buka i stres. Kasniš na posao, žuriš po decu, razvoziš buduće zvezde i zvezdice na fudbal, tenis, glumu, balet, engleski, žurke... Pa, nedeljna nabavka, kolica, kese, gužva, dok ti, u razmišljanju hoćeš li naći parking mesto u blizini kuće, ne sine da si ostario u kolima. I tvoja ambicija je inficirala okruženje (ili je bilo obrnuto) i deca sad imaju novu ideju –mačevanje i nije dovoljno da budu vesela i poslušna deca i dobri djaci već je potrebno još i potrebno je sve... i ona su postala tvoj statusni simbol.

Bottom line, što reče H. Lektor „čovek želi ono što gleda svaki dan“. Šta ti želiš?

I, je li srećniji onaj ko ima sve što želi ili onaj ko ne želi ono što nema?