Pametan bio onaj Marko što „pola pije, pola Šarcu daje“. Verovatno bi se, da je danas živ, on prvi setio da pola popije, a pola mobilnom telefonu da, ovako sva slava pripada KinezuZhengu i kompaniji „Nokia“ za osmišljavanje originalnog prototipa telefona koji koristi tečni šećer (preferira gazirana pića, kao što su razne Cole) za punjenje. Naravno, ne za punjenje u smislu zapremine, već kao izvor energetskog napajanja. Stvarno ludo!

Tzv. ecologically friendly energy sa stvara direktno iz ugljenih hidrata i koristi specifične enzime kao katalizatore (ovo sam samo prepisala sa thenextweb.com, tačnije prevela i prepisala, pojma nemam kako je ovo moguće, ali to ne umanjuje moje oduševljenje otkrićem). Ono što je još genijalnije je što je energija dobijena reakcijom kiseonika i vode potpuno biorazgradiva i omogućava da telefon radi 4 puta duže od konvencionalnih litijumskih baterija.

I, to nije kraj.

Inovacija od koje muve uleću u usta (kad čovek zine od zabezeka) glasi: običan list kopir papira može da skladišti energiju kao AA baterije. Trenutno se na Stenford Univerzitetu radi na eksperimentima sa papirom natopljenim u rastvor litijum-jona i elektrolita, kako bi papir u budućnosti mogao da se koristi kao punjač mobilnih telefona.

Razlog za odabir baš papira leži u njegovoj savitljivosti (može da se gužva i savija), kao i u strukturi vlakana koja može da drže specijalne nanocevčice neophodne u akumuliranju energije.